Marija Pikić u predstavi “Kramer protiv kramera” igra dvanaest uloga

Marija Pikić iako je više od petnaest godina prisutna u glumačkim vodama, veliku pažnju je skrenula na sebe ulogom Jele u filmu “Oluja” Miloša Radunovića. Iako je u svojoj dosadašnjoj karijeri ostvarila niz upečatljivih filmskim i pozorišnih uloga, nikada do sada nije bila u prilici da u jednoj predstavi kreira dvanaest različitih uloga. Takva šansa joj se ukazala u predstavi “Kramer protiv Kramera” Slobodana Skerlića u BDP.

– Ejveri Korman je napisao i roman i scenario za istoimeni film. Ovo je pozorišni komad u kome, po njegovoj postavci, nema toliko glumaca koliko ima likova. Od glumaca tu su Andrija Kuzmanović i Nada Macanković, a ja igram 12 likova, odnosno ja sam njihov “spoljni svet”. Svi ljudi sa kojima se oni sudaraju u svom životu sam ja, odnosno pojavljujem se kao osoba u dijalogu sa istim – kaže Pikić.

Da li po prvi put imate takvu ulogu u komadu?

– Da. Za nas glumce je veoma teško kada reditelj “poskida” sva sredstva na koja znamo da se oslanjamo dok gradimo likove. Kad imate toliko likova, vučete svakom i pristupite na neki drugačiji način, a reditelj je sva ta sredva sveo na minimum i u scenografiji i u kostimima… Mi nemamo nijednu rekvizitu u predstavu, već se sve svodi na odnosima i karakterima.

Premijera kultnog filma “Kramer protiv Kramera” je bila pre 45 godina, a vi imate 34. Da li ste u mladosti gledali ovo ostvarenje?

– Ja sam ga prvi put gledala kada sam bila u srednjoj školi. Sada nisam želela da se na bilo koji način oslonjam kao glumica na ono što sam videla u filmu. Mi smo radili nešto svoje i nismo želeli da povlačimo paralelu sa filmom. Želeli smo da zaokružimo celinu za sebe. Bio je to veliki izazov za mene.

Imali ste upečatljivu ulogu Jele u filmu “Oluja” Miloša Radunovića. Koliko vam je ovaj projekat “otvorio” glumačka vrata?

– Taj film je bio na neki način moj put. U dosadašnjoj karijeri sve je nekako išlo preko kastinga i audicija. Ja sam rođena u Trebinju i dok nisam došla u Beograd, dosta sam snimala u Bosni i Hercegovini. Snimala sam filmove koji su nagrađivani na brojnim festivalima. Sa filmom “Djeca” Aide Begić smo bili u Kanu 2021. godine. Dosta toga sam uradila dok nisam došla u Beograd. U njemu vam treba drugi put kojim ćete doći i plasirati se. Ovde mi je zaista fino i Beogradsko dramsko pozorište me je prihvatilo. Tu sam već tri godine na paušalu. Jednostavno, u Beogradu se osećam kao da sam kod kuće.

U TV trilogiji “Meso” NIkole Pejakovića takođe ste imali specifilnu ulogu…

– Po meni je ta trilogija remek delo i ja volim tu seriju. Snimana je sa velikom ljubavlju.

Ne volite da dajete intervjue. Zbog čega?

– Tačno ali sa vama mi je prijatno u priči. Nije uvek tako. Neki su znali da zloupotrebe moje reči i onda ja trebam sebe da demantujem, a to mi oduzima jako puno energije. Tako da sam odlučila da ispoštujem pres konferencije povodom premijera i nekih dešavanja, a za ostalo dobro razmislim.

Kakva je Marija privatno?

-Kad god mogu da ne budem u Beogradu, ja napravim sebi neki plan i program i otputujem negde. Bilo kod porodice ili na neku planinu ili na more. Volim da sam aktivna čak i kada se odmaram.

Da li razmišljate da se preselite u Beograd?

– To je opcija o kojoj iskreno razmišljam u proteklih par meseci. Počela sam ovde više da radim, a posao mi daje neku vrstu uzemljenja. Već šest godina putujem i radim na relaciji sa Beogradom i za sada sve balansiram. Videćemo šta će biti u budućnosti. U Beogradu mi je zaista postalo jako udobno.