“Ja nisam Crnogorac, ja sam Srbin!” Ovako je govorio legendarni Danilo Lazović:

Legendarni glumac bio je i veliki poznavalac dela jednog od najvećih srpskih književnika, Petra Petrovića Njegoša.

Danilo Lazović ostao je upamćen po ulogama u popularnim televizijskim serijama, ali je nemerljiv i njegov angažman u pozorištu, što ga je učinilo jednom od legendi srpskog glumišta.

Legendarni glumac bio je i veliki poznavalac dela jednog od najvećih srpskih književnika, Petra Petrovića Njegoša.

U jednom intervjuu koji je dao za “TV Novosti”, davne 2001. godine, Danilo Lazović je odgovorio upravo na pitanje o Njegošu, odnosu Srba prema velikom pesniku, te se tom prilikom osvrnuo i na svoje poreklo.

– Da. Napravio sam neki eksperiment da poeziju koja je napisana u ovom vremenu govorim paralelno sa poezijom Njegoševom. Prosto se oseti da je Njegoš od najsavremenijih naših pisaca, ali i najpostojaniji, najdostojanstveniji – istakao je tom prilikom pokojni glumac, prenosi Srbijadanas.

Na pitanje šta kao Crnogorac misli o odnosu naših savremenika prema Njegošu, Danilo lazović je odgovorio:

– Ja sam Srbin, nisam Crnogorac. Srbin sam iz Hercegovine, jer je pola Crne Gore Hercegovina. I sam Njegoš je jedan svoj izbor pesama nazvao “Ogledalo srpsko”. Smatram da je Njegoš ogledalo u kojem se svaki naš čovek, hteo to ili ne, s vremena na vreme treba da ogledne. Prosto da vidi dokle je došao i šta još može i treba da uradi sa sobom – istakao je Danilo Lazović, pa dodao:

– Smatram da su savremeni srpski pesnici, priznavali to ili ne, upućeni na Njegoša, kao što su grčki na Homera. To što se dogodilo, sticajem okolnosti, da se Njegoš drži u zatvoru, na vrhu Lovćena, ne u kapeli, no u mauzoleju, kao u jednom habzburškom kazamatu, i da mu se opelo nije održalo dvadeset pet godina, bruka je svih nas. Ali, opet se nadam da će taj koji nas je upoznao sa lepotama i moćima slobode biti oslobođen i da će ponovo “prošetati” i Beogradom, i Cetinjem, i Podgoricom, i Mostarom – govorio je naš glumac 2001. godine.

Petar Petrović Njegoš umro je 31. oktobra 1851. godine, ali je nekoliko godina ranije izrazio i svoju poslednju želju.

Jedan od najvećih srpskih književnika je na Lovćenu, na Jezerskom vrhu, tražio da se podigne skromna kapela koju je posvetio svom stricu – Svetom Petru Cetinjskom.