39 godina od smrti legendarnog Zorana Radmilovića

Na današnji dan umro je srpski glumac Zoran Radmilović, neprevaziđeni majstor improvizacije, koji je oduševljavao pozorišnu publiku više nego iko i prije i poslije njega, često stvarajući utisak da je sam – čitavo pozorište.

Glumačku karijeru je počeo kao student 1960. godine u Beogradskom dramskom pozorištu, a 1964. godine prešao u Atelje 212. Legenda za života, upamćen je po nizu briljantnih uloga, poput kralja Ibija, Radovana Trećeg, Trigorina u “Galebu”, Laze Kostića u “Santa Maria della Salute” …

Igrao je u mnogim filmovima i televizijskim serijama.

U svojoj bogatoj glumačkoj karijeri ostvario je pozamašan broj uloga, a publika će ga zauvek pamtiti kao Radovana Trećeg u istoimenoj komediji. Dramski pisac Dušan Kovačević napisao je „Radovana Trećeg“ kao završni rad na četvrtoj godini. Od početka mu je želja bila da naslovnu ulogu igra upravo Radmilović. Predstava je izvedena tačno 299 puta, a poslednje izvođenje bilo je mesec i po dana pre smrti čuvenog glumca.

Prošlo je skoro pola veka od premijere pomenutog komada, a ne igra se već 37 godina. Odlazak legendarnog Zorana Radmilovića, koji je tumačio naslovnu ulogu, označila je i kraj komada. Međutim, zanimljivo je da malo ljudi zna da je Radmilović želeo da napusti iz matičnog pozorišta, o čemu je jednom prilikom govorio Voja Brajović.

– Najavio mi se da dođe da razgovara sa mnom. Tad sam bio upravnika JDP. Tražio je da sastanak bude diskretan. Hteo je da promeni pozorište i da iz Ateljea 212 pređe u JDP. “Neću više da izigravam glupog Avgusta”, rekao mi je Zoran. Želeo je da igra Čehova, Šoa, Šekspira, Dostojevskog… Nažalost, nije došao u JDP, sledeće godine se razboleo – ispričao je Voja Brajović.

Zoran Radmilović je junake iz hit serije “Otpisani“ – Prleta, Tihog i Mrkija – zvao “tri praseta” u svojim performansima. Na jednom izvođenju Dragan Nikolić, koji je tumačio lik Prleta, je odlučio da dođe kao gost iznenađenja, kada se desila zanimljiva situacija.

– Svi ostali glumci su znali da ću ja ući na scenu sem njega. U trenutku kad je on to rekao, ja pokucam na vrata. Uđem privatno obučen i kažem: „Druže Radovane, mene su poslali s televizije da se izvinim“. Radmilović je samo rekao: “Prle” i pao u nesvest – ispričao je davne 1993. Dragan Nikolić, koji je odmah potom pobegao sa scene, u emisiji “Nivo 23”.

Glumac, režiser i književnik Tomo Kuruzović bio je više od 80 godina u pozorištu. Najslađe mu je bilo kad je nakon predstave s kolegama u bifeu vodio duge razgovore. Uspomene za kafanskim stolom često prepričava, posebno one s pokojnim Zoranom Radmilovićem.

– Kad sam igrao “Petoricu pod barjakom”, Zoran je uvek dolazio iza zavese, stavljao dupli vinjak pored sebe i gledao me. “Prošli put si pričao nešto o bibliotekama?”, upitao me je jednom Zoran. “Jeste”. “E, da se ti i ja nešto sad dogovorimo. Da ti meni prodaš to o bibliotekama da ja to govorim”. I tako mu to “članstvo” prodam za turu vinjaka. Tako je nastao “član biblioteke” – otkrio je Kuruzović.

Mizantrop

Sa scene Ateljea najviše se pamte njegove scene s Mirom Banjac, koja je otkrila da i nije baš voleo ljude.

– Zoran je bio jedan remorker, a mi smo bili ti koji smo za tim tegljačem išli. Zoran nije bio čovek kojeg ste videli na sceni. Privatno je bio mizantrop. Veoma povučen, nije hteo da rasipa taj svoj duh, verovatno je sve to čuvao za scenu, koja mu je značila ceo život. To je ono što je obeležilo Atelje. On je u stvari znak Ateljea 212 i to je nešto što u našoj duši i našim srcima ostaje dok smo živi – ovako je o svom kolegi priča glumica.